Sestro slatka, to ti je… naš pos’o!
Je l' znaš gde treba džubre da bacis?
Ispred zgrade gužva.
Deca se vrte oko bicikala, neko šutira loptu, dve žene guraju kolica, jedna komšinica vodi psa, a ona starija sa štapom polako silazi niz stepenice. I svi, ali svi, gledaju prema kontejnerima.
Odnosno, prema Bici i Dželjani.
One stoje tu, jer to im je radno mesto.
Jedna uperila prst, druga klima glavom.
I kreće lekcija za okupljene, bez filtera i bez gramatike.
“Vidi, ova plava kanta… To ti je za papir. Ne za pelene, ne za poluprazne jogurte, nego za PA – PIR.
Kutija od cipele – da. Masna kutija od burek – ne.
Burek ide u smeće, kutija u plavu. Pamtite: plava –> plava krv –> knjige –> papir. Eto.”
“A žuta kanta… To ti je plastika i limenke. Ne znači da tu ide sve što je žuto! Boca od ulje – da. Konzerva – da. Plastična čaša od kafe – da.
A kese pune sarmice od juče – ne!
Zapamti: žuta –> sunce –> prosvetli put plastici.”
“Ova zelena kanta… To ti je staklo. Flaše, tegle, čaše.
Ali ne, gospođo Rado, ne ubacuje se tu i polomljeni bojler! To ide na krupni otpad.
Pamtite: zelena –> trava –> piknik –> vino u flaši.”
“I sad ova crna kanta… To ti je za sve ostalo.
Svi ste navikli da trpate sve tu, a zato mi imamo posla preko glave.
To je kanta za sve ono što ne ide ni u jednu od prethodnih.
I ne, to ne znači ‘kanta za sve što ti je teško da razdvojiš’.”
Gomila sluša.
Neki mrmljaju.
Ona sa psom odvlači pogled.
Deca se kikoću.
Ali Bica i Dželjana ne posustaju.
Ponosno sijaju dok drže predavanje, kao da ih snima televizija.
“Kad bi svako od vas ubacio u pravu kantu, nama bi posao trajao mnogo kraće. A i vi biste disali čistije.
Zato sledeći put kad krenete da bacite, setite se boje i ove naše priče.
Ako ništa drugo, setite se, jer inače čemo da vam stojimo opet ovde i ponavljamo!”
Plava kanta zvecne od poklopca.
Žuta zazveči od limenke.
A crna,… crna samo čeka.
ESG činjenica
Prema istraživanju Evropske komisije iz 2023:
– Nemačka reciklira preko 67% komunalnog otpada – gotovo svako domaćinstvo razdvaja papir, plastiku, staklo i bio-otpad.
– Slovenija ima stopu od oko 60%, zahvaljujući jasnim pravilima i dostupnim kontejnerima.
– Prosek EU je oko 48%, a cilj je da do 2035. sve članice recikliraju najmanje 65% komunalnog otpada.
I taman kad su se okrenule da krenu dalje, iz gomile neko dobaci: “A gde da bacim stare dečije patike?”
Opaaa, one se okrenu kao na komandu.
Prvo pogledaju jedna drugu, pa onako, poluglasno, ali tiše, ipak dovoljno da svi čuju:
“Sestro slatka, to ti je… naš pos’o.”
Bica se nakašlje:
“Vidi, te patike, to ti nije za kantu odmah. Možda još malo hleba zarade.”
Dželjana se kikotne:
“Mogu još nekog kupca da ‘udahnu’.”
Gomila se smeška.
Ali Bica nastavlja ozbiljnije:
“Al’ ako nećeš da ih mi spašavamo, možeš da ih odneseš u kontejner za tekstil. Ima ih po gradu, lepo piše odeča i obuča. To je da ih neko recik…, reci…, ma sestro da ih prosledi kome treba.”
Dželjana dodaje:
“I nikako ih ne bacaj u crnu kantu, jer onda se mi natežemo po kontejner da ih vadimo… jer nije to baš mala para kad ih nađeš cele.”
Svi se smeju, a pogled im ipak klizi ka crnoj kanti.
Bica, onako kroz zube:
“Nemoj da te vidim da ih baciš tamo. Jer skočiću.”
“Oče, oče!” – potvrđuje Dželjana.
I taman kad su završile, pogled im pođe ka meni.
Moje crvene cipelice stoje tu, sunce ih potkačilo, flekice se sjaje.
“A ti, gospoja… još koliko puta ćeš da popravljas te flekice?
Ti ko da se nisi školuvala, pa sve te iste nosiš, umesto da ih baciš c c c”
Dopadaju im se moje crvene heroine, iako su prešle kilometražu, ali ćutim.
Jer crvene su danas opet novi put ugazile, gledajući samo svoja posla.
One sijaju ponosno, jer znaju da njihova uloga i dalje traje, izazivaju he he
Bica i Dželjana sijaju dok drže slovo naselju, a to što su im ruke “do lakata po kontejner”, to zaista nije važno.
Ma sad imaju rukavice, začas to ide. I sve pošteno, vidi.
Ma, nema tog đubreta koje one neće naučiti gde mu je mesto, a kamoli jedno naselje.
Zvuči ambiciozno?
Možda.
Ali i počinje – baš ovako.
Sa nečijom Bicom i nečijom Dželjom, što ponosno stoje kraj kontejnera i kažu:
“Sestro slatka, plava –> papir, žuta –> plastika, zelena –> staklo, crna –> ostalo. A patike? Daj vamo.”
Jer kad ti jedna Bica i Dželjana objasne gde ti je kanta, veruj mi ni rođena majka te ne bi bolje prevaspitala.
A kad ti Bica i Dželjana “slože reciklažu”, ako treba složiće ti i život ako im daš povod.
Kako god okreneš, u “problemu” si.
Ja nastavih dalje u svojim cipelicama, flekice se još drže, a i Bica i Dželjana.
Može se i tako.
